autor: Goran Klemčić rudarski inženjer

Na slici je prikazan istorijski grafik koji pokazuje procentualno učešće pojedinih kontinenata u ukupnoj eksploataciji minerala (kopiran je iz nacrta). Da otvorim analizu nacrta strategije upravljanja mineralnim resursima sa nečim što je tačno – sa naglaskom da u naslovu grafika podatak ne predstavlja regione već kontinente.

Nećete verovati, ali ovo je neko crtao u MS Word-u. To se jasno vidi kada se PDF dokument pretvori u DOCX format – tada, kada se otvore u Wordu, se sve crtice i obojeni poligoni sa grafika, pretvore u oblike (Shapes). Dakle, dokument je radio neko ko, za početak, ne zna osnovnu geografiju, brka regione i kontinente, a verovatno i zvezde i planete. Osim toga, očigledno ne zna ni da koristi računar jer crtati ovakav grafik u Word-u u 21. veku je zaista besmisleno.

Ono što je tačno, a što se vidi sa grafika, jeste da često čujemo kritike javnosti kako ne želimo da postanemo rudarska kolonija, poput nekih afričkih država. Međutim, ovaj grafik pokazuje da se Evropa eksploatiše više nego Afrika i da taj trend ima tendenciju izjednačavanja.

Ovaj “Nacrt Strategije upravljanja mineralnim i geološkim resursima” je delo nekoga ko očigledno nema dovoljno znanja i razumevanja za temu. Na primer, strategija tvrdi da je u Rumuniji rudna renta jednaka procentualnoj kvoti od vrednosti rudarske proizvodnje – i to samo 2% za koncentrat bakra ili zlato. Međutim, pošto sam to istraživao i znam pouzdano, u Rumuniji je naknada ista kao i u Srbiji – 5% na bakar i 6% na zlato.

Isto važi i za ostale evropske zemlje – neko je bukvalno izmislio podatke. Na primer, za Nemačku je pravilo isto kao i za sve skandinavske zemlje. Neću sada nabrajati sve detalje, ali jasno je da su i ti podaci izmišljeni.

Rumunija je meni bila najzanimljivija jer je to jedina evropska zemlja koja se može porediti sa Srbijom po pitanju koncesionog poklanjanja minerala strancima za male pare. Dodajem i da je Rumunija jedina zemlja, verovatno poput Srbije, u kojoj je moguće poništiti izbornu volju građana zato što se pobednik na izborima reklamirao na TikToku. Pretpostavljam da je, ako se uopšte možemo porediti, ovde analogno tome glasanje samo privid, jer Rumunija je kolonija, ali ipak gospodska u poređenju sa nama.

Druga važna stvar je pitanje – kako je moguće da neko ko piše strategiju za državu nije u stanju da se 2025. godine informiše koliko se plaća rudna renta u Rumuniji ili Nemačkoj? Pa setimo se prethodne opaske – kako mislite da je neko ko crta grafike u Word-u sposoban da dođe do tako jednostavnog podatka? To je zapravo vrlo lako proveriti.

Ili, još bolje, citiraću koleginicu Aleksandru Trtica, koja kaže da autor navodi prikazani grafik: “udeo u rudarenju od 1999.” bez ikakvih izvora, bez objašnjenja načina prikupljanja i obrade podataka, istrgnuto iz geopolitičkog okvira i svakog drugog konteksta – stavili su ga tu samo zato što im se svideo da stoji na tom mestu u tekstu.

Znači, sve je to lako, samo treba znati kako. A prethodno izlaganje jasno pokazuje da autor ne poznaje ni geopolitički ni politički okvir – ni u komšiluku, ni u svetu. To potvrđuje da su izmišljena i takozvana koncesiona poklanjanja minerala u komšijskim zemljama i ostatku Evrope.

Na kraju razmatranja, najvažniji je zaključak sa preporukama. Obratio bih pažnju na tabelu “Srednja ocena komponenti SWOT analize”, koja bi trebalo da predstavlja ponderisanu vrednost. Ali ajde, da ne gledamo mački u brkove.

U cilju sagledavanja svih potencijalnih mana i vrlina ovakve “lukave” strategije, autor se opredelio za uobičajeno korišćene kontrolne liste, klasifikacije ili taksonomije koje se koriste na strateškom nivou. U analizu je uključio kombinaciju PEST i SWOT analize. U praksi se analizom PEST sagledavaju osnovni ulazni podaci za SWOT.

Još važnije je naglasiti da su to kvalitativni alati koji zahtevaju izuzetnu stručnost, jer ocenjivač mora da ima mnogo iskustva i znanja da bi mogao da oceni nešto na osnovu sopstvenog uvida u kvalitet date materije. Sa tim u vezi, važno je ono što je izostalo – a to je ko je “maestro”, da tako kažemo. Jer taj neko zaista mora da ima kompetencije u analizi mineralnih resursa.

Zašto to govorimo? Zato što recimo PEST analiza na početku analizira politički okvir. Kako neko ko ne zna koliko se plaća rudna renta u Rumuniji ili Nemačkoj, ili pod kojim uslovima i kako, neko ko ne poznaje politiku upravljanja prirodnim resursima u svetu, pa čak ni u komšiluku, može kompetentno da odluči o politikama eksploatacije mineralnih resursa u zemlji, pa čak i svim ostalim resursima? Zbog toga dovodimo u pitanje kompetencije autora, naročito jer su autori “između redova” poznati.

Kad smo već krenuli sa mačkama, da ne ispadne da smo dobili mačku u džaku, “kompetentni” autor se odlučio na neku vrstu polu-kvantitativnog ocenjivanja SWOT analize, koja uključuje težinski koeficijent sa ocenom. To je takozvana Weighted SWOT analiza, odnosno ponderisana SWOT analiza. Međutim, maca nikako da proviri iz džaka – “kompetentni” autor navodi čitav niz tvrdnji, te fali ovo, te fali ono, te ima čuda kojekakv, navodi i šta ima, a šta nema, ali se ne odlučuje da uključi u svoj opis problema i težinski koeficijent sa ocenom na kraju. Ako se već odlučio za takvu analizu, to je najmanje što je trebalo da uradi. Odnosno da odgovori kako je ocenio teškoće i potrebu za rešavanjem određenog problema.

I na kraju zbunjuje čitaoca tabelom u kojoj daje srednje vrednosti svih ocena, na stranu što su ponderisane, bar tako piše negde u nekom uputstvu. Još gore, u navodima PEST i SWOT sve nešto fali ili nema, ili je urađeno samo do pola. Stiče se utisak jedne sveopšte manjkavosti svega dostupnog.

Međutim, autor ipak dobija u tabeli zadovoljavajuće ocene svoje SWOT “kompetentne” polu-kvantifikacione kvalifikacije. Zbog toga izražavamo na kraju sumnju da je SWOT analiza falsifikovana.

Toliko o tome, onako na prvi pogled, jer drugi nije ni vredan pažnje.