(ovo nije rad na temu ekologije)

 Vizija pogrešnog ekonomskog i socijalnog modela obuzima Srpske Vlastodršce već više
decenija. Zemlja se zadužuje i poklanja stranim kompanijama, dok se istovremeno
domaća privreda guši i upropaštava. Da nesreća bude veća, činioci Srpske Vlastele
su pokvareni, pohlepni i neretko neobrazovani ljudi. Ta Srpska Vlastela, se posledično
na vlasti održava, uz kampanju dezinformacija, metodom poklanjanja onoga što je
Srpskom narodu najdraže, a to su, njegova zemlja, rude, voda i vazduh, a čime
je obilato bogat. To čine na taj način, što je poklanjaju inostranim vladarima
i vladama, pod plaštom obezvređivanja samog naroda, da sa njome čine, a i sa
narodom, u poslovnom smislu kako im volja. Zauzvrat su obasuti sa njihove
strane političkim voajerizmom i pohvalama, u stilu tapšanja po ramenu. Sve je to
jedna predstava za narod, koji je u stvari žrtva jednog potpuno nakaradnog sistema
nagrađivanja u neolibralnom globalističkom svetu. Potpuno isti, ti Vlastodršci,
preobučeni u druga odela, drugačije podšišani i sa preimenovanim partijskim
članskim karticama, sada hoće da poklone rudnike litijuma i bora njihovim NATO
„prijateljima“, a što je probudilo narod, jer Vlastodršci nisu u stanju da
odgovore na nekoliko vrlo važnih pitanja, koja se mogu generalizovati koz
sledeća razmatranja.

 Vlastodršci, a ni kompanija, nisu uspeli da nam objasne, kako to da EU kao zajednica
zemalja, koja vapi za nekom sirovinom, otvara rudnike te sirovine na mestima
koja su već uveliko devastirana prethodnom eksploatacijom ili otvara rudnike u
nenaseljenim mestima kao što je projekat u Austriji, pa onda nosi rudu na
preradu u SAUDIJSKU ARABIJU [2].

 Zar je moguće da je cela EU toliko glupa, kao Srbi što su, pa da ne zna da je voda
iz rudnika sveta vodica, koja se može piti i kojom se možemo umivati, a da se
sa sumpornom kiselinom neće ništa loše desiti, pa rudu nosi čak u Saudijsku
Arabiju na preradu, pretpostavimo u neku pustinju. Dok istovremeno, a OVO TREBA
SHVATITI OZBILJNO, oni predsedniku Vučiću garantuju da će sa rudnikom litijuma sve
da bude „zeleno“, a ni sami sebi nisu u stanju da garantuju isto to, što
proizilazi iz njihovog stava prema rešavanju tog problema.

 Istovremeno van obuhvata zajedničkog tržišta, EU je osim sa Srbijom, saradnju (memorandum
razumevanja) u oblasti kritičnih sirovina potpisala sa još 12 zemalja [1],
uključujući Demokratsku republiku Kongo, Zambiju, Ukrajinu i sl. Znači Srbija
je broj 13. To, što se desilo, između Vučića i Šolca, više je ličilo na
priliku, tom švabskom degeneriku, da ga nešto izbruka, nego da mu pruži neku
šansu. Samo da ne ispadne na kraju ono “U al sam ga dobro zajebao!”.

 Pa jel moguće da su čelnici zapada baš toliko pametni, ili glupi kako se uzme, da
propuštaju razvojne šanse i iste prepuštaju Srbiji, a što nikad u istoriji nije
bilo, od perioda Vizantije do današnjih dana. U prilog tome govore članci Srpskih
ekonomskih stručnjaka [3], [4] koji tvrde da Srbija neće videti nikakve prihode
u budžetu ni od poreza , ni od dividendi, dok se navodna investicija Rio Tinta od
2,5 milijarde dolara ne isplati, a što je navodno period od najmanje 15 godina.
Rio Tinto te navode demantuje, sa odgovorima, kako NE PLANIRA! da koristi
ekonomske privilegije. Stručnjacima, ali i svima koji razmisle malo o tome, je
jasno da je mala verovatnoća da Rio Tinto neće posegnuti za svim zakonskim
mogućnostima koji uključuju i mogućnosti izbegavanja plaćanja poreza, koje im
Srpska država zakonima pruža, a što je logično jer drugačiji zakoni i ne
postoje.

 U svrhu ostvarenja zacrtanih ciljeva, Vlada je donela Uredbu pod nazivom, PROSTORNI
PLAN PODRUČJA POSEBNE NAMENE ZA REALIZACIJU PROJEKTA EKSPLOATACIJE I PRERADE MINERALA
JADARITA „JADAR“, (u daljem tekstu PPPPN) koji u obuhvat plana sa urađenom
Strateškom procenom uticaja na životnu sredinu za celokupno područje stavlja
nešto manje od 30.000 ha zemljišta i što je nešto manje od 0,5% Srpske državne
teritorije bez Kosova i Metohije.

PPPPN sadrži i urbanistički akt nižeg ranga, kao što je, „plan detaljne regulacione
razrade za kompleks posebne namene i prateće koridore saobraćajnih i infrastrukturnih
sistema, površine oko 2.031 ha. Prostorni plan predstavlja planski osnov za
izdavanje lokacijskih uslova, za utvrđivanje javnog interesa, za sprovođenje postupka
eksproprijacije, kao i za izradu projekata parcelacije i preparcelacije za prostore
u obuhvatu detaljne regulacione razrade.“

Sama Studija o strateškoj proceni uticaja projekta Jadar, sadrži kataklizmične
predikcije, demografskog pada, planskog raseljavanja stanovništva i epskog zagađenja
predmetnog područja (gledano, kumulativno u zadatom periodu).

Nejasno je kako je predsednik došao do računice da će za rudnik litijuma biti potrebno
200 ha, a što tvrdi u svojim govorima u medijima, kada je to već izračunato i odobreno na vladi i da iznosi oko 2.031 ha.

Takođe obuhvat prostornog plana je mnogo veći. Što nam govori da rude, odnosno potrebe
za rudarskim kompleksom ima svugde u tom obuhvatu, a da su dalje eksproprijacije
omogućene, u pojednostavljenoj proceduri, dodatnom izradom urbanističkih akata
nižeg reda, tj. nekom novom izradom plana detaljne regulacije.

 <—————————->

Znači da rezimiramo

<—————————->

Vlastodršci hoće da poklone, rudnike Litijuma u Srbiji, njihovim NATO „prijateljima“, pod
plaštom navodnog puta Srbije u Evropsku uniju. Tom prilikom se očekuje da Srbija
otme zemlju, još nedefinisanom broju, bogatih paora u podrinjskom kraju, i od
njih napravi rudare, ili da ih raseli na neko drugo mesto. Vlastodršci to
nemaju nameru da urade, nego traže od EU garancije da će se projekat izvoditi
ekološki potpuno bezbedno, a za šta i dobijaju takva uveravanja od EU (ali bez
potpisa odgovornog lica i bankarskih garancija). Međutim, sama EU svojim postupcima
dokazuje da ni sama sebi ne može da garantuje takve uslove, time što, rudnike
litijuma otvara na već devastiranim područjima prethodnim rudarenjem, kao i što
rudu litijuma nosi na preradu u Sudijsku Arabiju. Šta više, i EU traži po istom
sistemu političkog nagrađivanja, SARADNJU SA SVIM DRŽAVAMA U SVETU KOJE IMAJU
OVU SIROVINU, a kojih je ukupno zasada 13. Srbija u tu svrhu treba da se
odrekne poreza u budžetu, koji joj je jedini izvor prihoda, zarad povraćaja
investicije u rudnik (kako tvrde ekonomisti), da bi to sve, na kraju, prešlo u
vlasništvo Rio Tinta. Što znači posredno, da poreski obveznici u Srbiji treba
Rio Tintu da poklone: zemljište, rudnik, postrojenje za preradu i deponiju kao
i rudu iz zemlje, koju joj daje, na zakup u bescenje. Pitamo se jel treba još nešto da
plati Srpski narod, Rio Tintu, za jednu takvu čast. Odgovor na to pitanje možemo da potražimo u izboru sledećih mogućnosti. Srpski zakoni su
jedna Alajbegova slama, a Rio Tinto je dosada dokazao da ima kapaciteta za
lobiranja kod Vlastodržaca, kao i kapacitete za izmene zakonodavstva. O tome
svedoči kampanja vlade i ministarstava u korist Rio Tinta, ali i neki od tih
primera govore o tome kako je iz neke strategije upravljanja vodama izbačeno
Vodoizvorište Mačva ili kako je smanjena taksa na ispuštanje otpadnih voda u reke
za čak 2000 PUTA!!!. Nigde se tu ne spominje Rio Tinto, ali je kao što vidimo  sve to povezano sa projektom Jadar. Iz svega izloženog i što je 100% tačno, ostavljamo
čitaocima da izvuku svoja mišljenja.

 <——–

URL DO POVEZANIH ČLANAKA

<——–

[1]
https://single-market-economy.ec.europa.eu/sectors/raw-materials/areas-specific-interest/raw-materials-diplomacy_en

 [2]
https://www.powtech-technopharm.com/en/industry-insights/2024/article/lithium-from-europe-first-milestones-reached

 [3]
https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/383855/Koliko-bi-Rio-Tinto-uplacivao-u-budzet-Srbije-postoji-procena-ali-nije-precizna.html

 [4]
https://radar.nova.rs/ekonomija/litijum-istine-i-iluzije-o-ekonomskim-efektima/

——–>