Autori Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije za period od 2025. do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine, referencirali su u svojim razmatranjima samo član 87. Ustava Srbije, nekoliko zakona i EU direktiva. Mnogo toga su „zaboravili“ da referenciraju.

Pokušao sam da dođem do nekog, bar meni zadovoljavajućeg, odgovora na pitanje – šta je uzrok tog „zaborava“. Odgovor nisam našao, ali su ostala tri dominantna moguća razloga:

1. neznanje,
2. nehat,
3. lični interes.

Nadam se da će mi vaši komentari pomoći da dođem do pravog ili pravih odgovora.

U daljem tekstu ću razmatrati važne, a „zaboravljene“ članove Ustava Srbije, kao i jedan važan, a „zaboravljen“ pravni akt koji se odnosi samo na geološka istraživanja. Takođe ću razmatrati jednu EU direktivu, sa kojom se Srbija saglasila da će je primenjivati, što je i konstatovano u Skrining izveštaju.

„Zaboravljeni“ članovi Ustava:

1. Član 16. stav 2.: „…Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.“;
2. Član 51. stav 1.: „Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i ….“;
3. Član 82. stav 1.: „Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi,….“;
4. Član 85. stav 2.: „Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava određena zakonom.“;
5. Član 87. stav 1.: „Prirodna bogatstva i dobra za koja je zakonom određeno da su od opšteg interesa, u državnoj imovini. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.“

„Zaboravljeni“ član 85 Ustava obavezuje primenu koncesionog prava ako stranci dobiju pravo korišćenja prirodnih bogatstava (mineralne sirovine) i dobara od opšteg interesa (geološka i rudarska dokumentacija).

Da napomenem, sva naftna i gasna polja u proizvodnji, sa pripadajućim istražnim prostorom, privatizovana su, a da pritom nije korišćen član 85, iako je NIS imao u vlasništvu koncesiju u Angoli, koja je takođe privatizovana. Samim tim, koncesioni model i postupak bili su poznati, ali rukovodstvo Srbije nije htelo da koristi znanje i iskustvo domaćih stručnjaka.

Takođe, član 85 Ustava je „zaboravljen“ prilikom privatizacije aktivnih rudnika podzemne i površinske eksploatacije RTB Bor.

Stekao sam utisak da autori Strategije prepoznaju dve kategorije prirodnog bogatstva, kao i dve kategorije dobara od opšteg interesa. Prva kategorija su prirodna bogatstva i dobra od opšteg interesa iz člana 87 Ustava, a druga kategorija su „zaboravljena“ prirodna bogatstva i dobra od opšteg interesa iz „zaboravljenog“ člana 85 Ustava.

Ako je moj utisak tačan, onda autori Strategije moraju da nabroje, u samoj Strategiji, prvu i drugu kategoriju prirodnog bogatstva i dobara od opšteg interesa.

„Zaboravljen“ je i član 16 Ustava, koji nosi rešenje za NIS i RTB Bor, a koji je morao biti razrađen u predlogu Strategije, sve u skladu sa „zaboravljenim“ članom 82 Ustava.

„Zaboravljeni“ pravni akt koji se odnosi samo na geološka istraživanja, objavljen je u Službenom glasniku RS 16 i 31/2008. godine, naziva Međunarodni standard finansijskog izveštavanja br. 6 (MSFI 6) – Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa.

Ovaj standard/propis je malo poznat, a nikako se ne primenjuje u geološkoj i rudarskoj praksi Srbije, iz nepoznatih razloga.

Navedeno je nekoliko važnih odredbi MSFI 6 – Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa, koje definišu obaveze investitora u geološka istraživanja mineralnih sirovina, i to:

1. Paragraf 8.: „Sredstva za istraživanje i procenjivanje se odmeravaju po nabavnoj vrednosti.“
2. Paragraf 9.: „Investitor utvrđuje politiku kojom određuje koji izdaci se priznaju kao sredstva za istraživanje i procenjivanje i tu politiku dosledno primenjuje. Navedeni su primeri izdataka koji se mogu uključiti u početno odmeravanje sredstava za istraživanje i procenjivanje:
   • sticanje prava na istraživanje;
   • topografska, geološka, geohemijska i geofizička istraživanja;
   • istraživačko bušenje;
   • iskopavanje;
   • uzimanje uzoraka; i aktivnosti povezane sa procenjivanjem tehničke izvodljivosti i
   • ekonomske opravdanosti ekstrakcije mineralnih resursa.“
3. Paragraf 11.: „U skladu sa MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, investitor priznaje sve obaveze za uklanjanje i obnavljanje nastale tokom određenog perioda kao posledica sprovođenja aktivnosti istraživanja i procenjivanja mineralnih resursa.“ (VAŽNO)
4. Paragraf 17.: „Sredstvo za istraživanje i procenjivanje se više ne klasifikuje kao takvo kada se:
   • može prikazati tehnička izvodljivost i
   • može prikazati ekonomska opravdanost ekstrakcije mineralnih resursa.
     Sredstva za istraživanje i procenjivanje se procenjuju za svrhe utvrđivanja umanjenja vrednosti i gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje pre reklasifikacije.“
5. Paragraf 23.: „Investitor obelodanjuje informacije kojima identifikuje i objašnjava iznose priznate u svojim finansijskim izveštajima nastale u vezi sa istraživanjem i procenjivanjem mineralnih resursa.“
6. Paragraf 24.: „U skladu sa paragrafom 23, investitor obelodanjuje:
   • svoje računovodstvene politike za izdatke istraživanja i procenjivanja, uključujući i priznavanje sredstava za istraživanje i procenjivanje;
   • iznose imovine, obaveza, prihoda i rashoda, poslovne i investicione tokove gotovine nastale u vezi sa istraživanjem i procenjivanjem mineralnih resursa.“

Strategija mora da detaljno i ozbiljno razradi MSFI 6. Ova ozbiljnost je neophodna da se ne ponovi situacija kao sa Rio Tintom, koji je plašio stanovnike Srbije međunarodnom arbitražom zbog svojih izdataka od nekoliko stotina miliona dolara, koje prikazuje kao troškove geoloških istraživanja, a koje je načinio posle dobijanja rešenja o overi rezervi litijuma i borata.

Autori Strategije su „zaboravili“ da referenciraju Direktivu EU 94/22/EZ o uslovima za davanje i korišćenje odobrenja za traženje, istraživanje i proizvodnju ugljovodonika.

Direktiva EU 94/22/EZ jedini je dokument EU, poznat autoru, koji se bavi uređivanjem odnosa suverenih prava države na mineralnim sirovinama/rudama i zainteresovanih investitora za geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina/ruda.

Nafta i gas su najčešće pominjane mineralne sirovine/rude u Srbiji, koje se prodaju na svetskim berzama. Takođe, najviši rukovodioci Srbije navode kao primere države koje proizvode i izvoze naftu i obećavaju životni standard stanovnika tih država (setite se pominjanja Norveške – A. Brnabić, ili arapskih zemalja – S. Mali), ako se eksploatacija svih ruda u Srbiji poveća.

Direktiva EU 94/22/EZ određuje da država ima sledeća prava, obaveze i zaduženja:

1. Član 2, tačka 1: država zadržava pravo da odredi područja unutar svoje državne teritorije koja se stavljaju na raspolaganje za sprovođenje traženja, istraživanja i proizvodnje ugljovodonika;
2. Član 2, stav 3: država će odbiti pristup koji je pod stvarnom kontrolom treće zemlje;
3. Član 6, tačka 3: država određuje pravila za plaćanje doprinosa;
4. Član 6, tačka 3, stav 2: država se suprotstavlja odluci nosioca odobrenja… u pogledu politike crpljenja/eksploatacije i zaštite finansijskih interesa države;
5. Član 6, tačka 4: država osigurava nadzor… nužan za osiguravanje ispunjenja uslova, zahteva i obaveza;
6. Strana 5; stubac desni, stav 3: država ograničava pristup zbog javnog interesa;
7. Strana 5; stubac levi, stav 8: država zadržava suverenitet i suvereno pravo nad ugljovodonicima;
8. Strana 5; stubac desni, stav 4: država sprečava davanje isključivih prava samo jednom preduzetniku.

Smatram da sve prethodno navedene ustavne odredbe, kao i članovi navedenih propisa, moraju biti razrađeni u Strategiji.

Na taj način bilo bi sprečeno, na primer, da direktor NIS-a daje odobrenje za izradu svakog bunara za vodosnabdevanje u Vojvodini, kao i pretvaranje Srbije u pravu koloniju, gde direktori velikih rudarskih kompanija, koji su stranci imenovani od stranih vlasnika, upravljaju velikim delovima Srbije.