autor: Goran Klemčić rudarski inženjer
Što se tiče kontroverzne strategije upravljanja mineralnim sirovinama, koja izaziva burne polemike, pomoćnik ministra Ivan Janković tvrdi, pored mnogo čega drugog, i da su koristili poljski model upravljanja, koji je navodno dobar „pelcer“ za to. Mislim, Srbija nije ni „p“ od Poljske, niti je u planu da to postane, a ovom prilikom dokazujem da nisu koristili poljski model.
Za početak, da citiramo Ivana Jankovića — ne znam ko njega tera da ovo govori, pamtim ga kao OK lika:
„Strategiju pravimo uz podršku Rudarsko-geološkog fakulteta. U toku je proces koji se odnosi na javnu raspravu i prekogranične konsultacije. Dokument je rađen po modelu strategija evropskih zemalja; želimo da rudarska industrija bude razvijena kao što je, na primer, u skandinavskim zemljama. Koristili smo i primer Poljske, koja je najsličnija nama po pitanju proizvodnje uglja i bakra“, kazao je pomoćnik ministarke rudarstva i energetike za geologiju i rudarstvo Ivan Janković. (list Danas)
Da mog druga Badžu ne truju više lažima kojekakvi „stratezi“, koji označavaju koncesije kao pretnju u svojoj strategiji (koju ja nazivam „Mrljopićina za poklanjanje ruda kolonizatorima“), a onda po novinama pišu laži kako je Poljska najsličnija Srbiji i kako se koriste modeli iz Poljske.
Koncesije su osnova poljskog rudarstva, a drugačija je i politika oporezivanja!
Citat iz poljskog zakona — pametnom dosta:
Rudarski prostor je prostor u okviru kojeg preduzetnik ima pravo da vrši vađenje minerala, podzemno skladištenje supstanci bez rezervoara, podzemno skladištenje otpada, podzemno skladištenje ugljen-dioksida i obavljanje rudarskih radova neophodnih za obavljanje koncesije.
Član 13 i član 15 eksplicitno objašnjavaju šta i kako se primenjuje koncesija.
To što sam prethodno napisao nalazi se u poljskom Zakonu o geološkim istraživanjima i rudarstvu (Prawo geologiczne i górnicze).
Ovaj zakon je temeljni propis koji uređuje sve aktivnosti vezane za geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina u Poljskoj, uključujući i sistem koncesija. On definiše:
- uslove i postupak za dobijanje, izmenu i oduzimanje koncesija;
- prava i obaveze koncesionara;
- nadzor nad radom rudarskih kompanija;
- pitanja zaštite životne sredine u kontekstu rudarstva.
Strategiju su pisali ljudi koji ne znaju koliko se naplaćuje rudna renta u Rumuniji, lupetaju o Nemačkoj, spominju skandinavske zemlje gde se plaćaju enormne ekološke takse (na primer, i do 100 evra po toni odloženog otpada).
I kad su se tako „popišali“ na sve (sa lažima), i kad je očigledno da ne znaju ništa — kako da im poveruješ da znaju kako se upravlja mineralnim resursima u Poljskoj? Evo, sada smo dokazali da im je i to laž.
Da li u Poljskoj jedan Rio Tinto ili Dandi može da radi i na koji način? Pa naravno, ali ne kao u Srbiji i ne sa ovom družinom neznanja, lažnih izjava i umišljenih veličina.
Čisto da se vidi privredni ambijent, evo pregleda nekih od najvećih poljskih rudarskih kompanija i njihove vlasničke strukture:
- KGHM Polska Miedź S.A. — jedna od najvećih poljskih rudarskih kompanija i globalni lider u proizvodnji bakra i srebra. Država Poljska poseduje oko 31,79% akcija.
- Polska Grupa Górnicza S.A. (PGG) — najveći proizvođač tvrdog uglja u Evropskoj uniji. U državnom vlasništvu.
- JSW (Jastrzębska Spółka Węglowa S.A.) — najveći evropski proizvođač koksnog uglja za proizvodnju čelika. Država Poljska ima 55% vlasničkog udela.
- Lubelski Węgiel “BOGDANKA” S.A. — specijalizovana za proizvodnju visokokvalitetnog termalnog uglja. Deo državne Enea Capital Group, koja poseduje gotovo 65% akcija.
- Południowy Koncern Węglowy S.A. — proizvođač termalnog uglja, u potpunosti u državnom vlasništvu.
Izvori:
– Članak iz lista Danas
– Poljski Zakon o geološkim istraživanjima i rudarstvu