---

Opis dešavanja

U Beogradu je u organizaciji studenata, održan veličanstven protest protiv vlasti. Na ovom istorijskom skupu je priststvovalo do pola miliona ljudi.

U večernjim časovima pred kraj protesta odžano je uobičajenih 15 minuta ćutanja za postradale prilikom pada nadsteršnice u Novom Sadu kada je tišinu prekinuo bizarni događaj. Masa je odjednom čula neki uznemirujući zvuk i panično potrčala na trotoar ulice.

Istog dana nastalo je preispitivanje, šta se desilo. Vlastodršci su tvrdili da je sve iscenirano od strane demonstranata, dok su činjenice govorile suprotno njihovim tvrdnjama.

Sutradan je isplivala informacija o tome da je korišćen uređaj pod nazivom LRAD, koga su svi nazvali zvučni top. U danima koji su usledeli, zvučni top je usvojen više kao sinonim za taj misteriozni napad, nego što su ljudi znali o kakvoj je napravi reč.

LRAD je takva vrsta uređaja da nije moguće ne videti o čemu je reč i ne znati da je tu bio neki uređaj. To je jedan izuzetno bučan uređaj, koji je sposoban da koncetriše zvuk izuzetno velikog broja decibela i koji oteruje svakog ko mu se nađe u radijusu dejstva. Neko bi rekao, jedan izuzetno jak zvučnik, ali i nije ni samo to.

Autor ovog teksta tvrdi da je na mirne demonstrante zaista ispaljen talas, ali ne zvučni nego elektromagnetni. U daljem tekstu navešćemo sva oružija koja se koriste za organizovano uznemiravanje, tzv gang stalking. A na čitaocu je da odluči o kakvoj se vrsti naprave radilo.

Elektronska oružja koja mogu (ali i ne moraju) da se koriste i kroz zidove i koja se mogu naći na tržištu

Privatni detektiv Dejvid Loson istraživao je organizovano uznemiravanje (uhođenje, proganjanje) u grupi targetiranih individua, žrtava tog proganjanja. Većina tih targetiranih ljudi su uz organizovano uznemiravanje bili i žrtve uznemiravanja uz upotrebu elektronskih uređaja. Gospodin Loson je to predstavio u svojoj knjizi “Cause Stalking”.

U ovom članku ćemo predstaviti neke bešumne elektronske tehnologije, koje mogu dejstvovati i kroz zid, praktično bez tragova i dokaza.

Iznenađujuće, te tehnologije nisu nikakva tajna i dostupne su svima sa prihodima više srednje klase, većinom su razvijeni za legalnu upotrebu, a neki nisu ni bili široko reklamirani.

Ove tehnologije koriste sposobnost elektro-magnetnih (radio i sl.) talasa da prodiru kroz neprovodne zidove (ili bez zidova) i koriste frekvencije i metode modulacije („oblikovanje signala“), koje proizvode efekte koji su korisni za prikriveno uznemiravanje.

ZA UVOD DA ZAMISLIMO ŠTA JE MOGUĆE: “NAORUŽANA” MIKROTALASNA PEĆNICA ILI BILO KOJI IZVOR MIKROTALASA VELIKE SNAGE

Jednostavna mikrotalasna pećnica, sa uklonjenim vratima, sa zaobiđenim prekidačem za zaključavanje vrata. Ovaj uređaj može izazvati razne onesposobljavajuće medicinske simptome.

Neki od simptoma izlaganja mikrotalasnoj pećnici su:

Astma, katarakta, glavobolja, gubitak pamćenja, rana Alchajmerova bolest, loši snovi, depresija, umor, gubitak koncentracije, gubitak apetita, problemi sa srcem i krvnim pritiskom i rak. Mete prijavljuju te simptome, međutim, lekari skoro nikada ne priznaju pacijentima da je elektronsko uznemiravanje uopšte moguće, bez obzira na to što se stvarno dešava.

Navodimo listu trenutno dostupnih tehnologija i tehnika za upotrebu Elektromagnetnih talasa u cilju uznemiravanja i kontrole masa, koju ovih dana, po meni, popularno nazivamo “zvučni top”. U pitanju su sledeći patenti i uređaji:

1. MEDUSA – GLAS U LOBANJU (VOICE TO SKULL, V2K)

Naučnik Džozef Šarp je uspešno preneo glas direktno u lobanju. Eksperiment je izveden sa pulsirajućim mikrotalasnim predajnikom dr Džejmsa C. Lina, i javno objavljen 1974. na Univerzitetu Juta, na seminaru predstavljenom fakultetima inženjerstva i psihologije.

Taj seminar, i princip rada Šarpovog uspešnog eksperimenta, opisani su u martu 1975. u časopisu “American Psichologist”. Princip rada, koji je unapređen u više od tri decenije od uspeha Sharp-a, zasniva se na činjenici da jedan mikrotalasni radarski impuls srednje do velike snage može da proizvede zvučni klik u slušnom čulu osobe u pravcu signala. Taj efekat se od Drugog svetskog rata naziva „radarskim sluhom“.

Dr Joseph Sharp koristio je računar da izazove prenos jednog mikrotalasnog impulsa sličnog radarskom signalu svaki put kada se glasovni talas zvučnika promeni sa visokog na nizak, kao što je prikazano u nastavku:

Kao rezultat toga, dok je Džozef Šarp sedeo u pravcu mikrotalasnog predajnika koji je prenosio impulse, kao što je prikazano na slici, mogao je da čuje “robotski” glas koji izgovara brojeve od 0 do 9. Nije nastavio experiment, barem prema dostupnim zapisima. Sharpov experiment je sproveden 1973. godine, i iako nije bilo toliko poznato da mikrotalasno zračenje može izazvati rak, možda je opasnost od zračenja razlog zašto ova tehnologija, barem javno, nije dalje razvijena.

Istraživanje radarskog sluha koje je sproveo dr Allen Frej 1960-ih pokazalo je da je potrebno oko tri desetine vati po kvadratnom centimetru površine lobanje da bi se generisali klikovi iz kojih se sintetiše glas. Sinteza glasa iz klikova je primitivni oblik “digitalnog zvuka”.

Tokom nekoliko godina 1990-ih i ranih 2000-ih, vojska Sjedinjenih Država je u svom onlajn tezaurusu prepoznala tehnologiju „glas do lobanje“, koju su skraćivali kao „V2K“. Iz nepoznatih razloga, vojska je uklonila taj unos u tezaurusu oko 2007.

Neke reference za razvoj naprednijih tipova glasa do lobanje (Voice to Skull) mogu se naći među patentima, i retkim referencama vazduhoplovstva Sjedinjenih Država o ovoj tehnologiji sa kraja 1990-ih.

Komercijalnu verziju Glas do lobanje (Voice to Skull, V2 /V2K), nazvanu MEDUSA – “sredstvo za prekomerno zastrašivanje gomile tihim zvukom” (Mob Ekcess Deterrent Using Silent Audio), vojska i policija su predložili za komercijalni razvoj, prenosi ABC News u leto 2008.

Žrtve ovog uređaja prijavljuju agresivne zvukove koji su dobre vernosti u različito doba dana. Glasovi koji izgovaraju nepristojne i uvredljive reči su uobičajeni. Prijavljeni su lažni Zvukovi telefonskih poziva, pejdžera, alarma, kucanja na vrata predmeta i drugih zvukova. Vernost ovih prenosa ukazuje na poboljšanje u odnosu na metodu koju je demonstrirao dr Joseph Sharp.

2. TIHI ZVUK (Silent Sound)

Tihi Zvuk, Olivera Loverija (Oliver Lowery), američki patent U.S. 5159703, je metoda za podsvesno dobijanje zvuka tzv. “subliminalnog” podsvesnog zvuka. Sistem “Tihi Zvuk (Silent Sound)” zamenjuje podsvesni “subliminalni” zvuk “vremenskim rezom” (time slice), u kojem su mali delovi podsvesne “subliminalne” poruke umetnuti u audio tok, na primer u bioskopu ili na televiziji, kako bi uticali na slušaoca. Tihi Zvuk (subliminalni), je pomešan sa zvukom na mestima kao što su sistemi za razglas u robnim kućama kako bi se sprečile odn. obeshrabile krađe u prodavnicama.

Iako su razvijene i poboljšane verzije, u najjednostavnijoj varijanti, enkoder glasa sistema Silent Sound preuzima govornu poruku i koristi kolo slično telefonskom modulatoru glasa kako bi povećao frekvenciju glasa blizu (ali ne i iznad) gornje granice sluha osobe. Slušalac čuje oscilirajući visok zvuk u kojem se ne može svesno razaznati nijedna reč.

Međutim, mozak može podsvesno da dešifruje poslate reči. Mozak funkcioniše na principu, da u blizini gornje granice sluha, osetljivost na frekvencije opada. Kriva osetljivosti na zvuk opada u frekventnom opsegu tihog zvuka ugrubo od 14.000 do 16.000 herca (ciklusa u sekundi). Za čitaoce koji poznaju termine za kola radio detektora, oporavak zvuka iz frekvencijsko modulisanog (FM) konvertovanog glasovnog signala se postiže korišćenjem „podešavanja nagiba“ (slope tuning). Konceptualni dijagram kako bi ovaj pristup mogao da funkcioniše sa Silent Sound-om prikazan je na slici.

“Tihi zvuk” sam po sebi nije uređaj kojim se može dejstvovati i kroz zid. Međutim, kada se Tihi Zvuk (Silent Sound) prenosi sistemom, Glas u Lobanju (Vioce to Skyll, V2K, ep. 1) žrtve, preko zidnog predajnika, ako je meta podložna hipnozi (a mnogi jesu), misaoni procesi i ličnost mete mogu postati ozbiljno oštećeni tokom vremena, a meta neće imati pojma zašto se to dešava, jer je zvuk u suštini tih. Meta može čuti zvuk visokog tona ili šištanje, bez reči. Žrtve su mnogo manje sposobne da se odupru hipnotičkim sugestijama nego tokom normalne komunikacije.

Treba napomenuti da su mnoge žrtve prijavljivale da čuju česte ili stalne visoke zvukove ili šištanje.

“Tihi zvuk” (Silent Sound) subliminalna hipnotička sugestija, se takođe može koristiti prilikom slušanja kablovske televizije ili radija, ili se čak jednostavno može prenositi kao zvuk kroz vazduh.

3. LIDA uređaj (The LIDA Machine)

Stari medicinski ruski uređaj LIDA, je pulsni radio predajnik snage 40 vati i frekvencije 40 MHz (megaherca), koji se može koristiti za izazivanje prekomernog zamora žrtve u toku rada, na poslu, kada emituje puls na frekvenciji koja odgovara snu, a kada se broj pulsiranja poveća, žrtvi se može i uskratiti san.

Napomena: poznato je da različiti RF (radio-frekventni) uređaji, kao što su baze mobilnih telefona i “pametna brojila” električne energije, utiču na zdravlje ljudi u njihovoj blizini, uključujući poremećaje spavanja. Ono što je vredno pažnje u vezi sa ovim LIDA uređajem je da, prema Eldonu Birdu, jednom od originalnih eksperimentatora, koji je izvršio procenu bio-efekta LIDA uređaja za američku mornaricu, utvrđeno da se poznati efekti poremećaja spavanja izazvani RF signalima pojačavaju generisanjem pulsnih RF signala.

Ovaj uređaj je verzija radio predajnika drugih tipova uređaja za indukciju transa, kao što su klatno, ili pulsirajuća svetla ili pulsirajući zvuk. Indukcija transa funkcioniše korišćenjem bilo kog redovnog stimulusa male brzine. Čak i lagano ljuljanje u visećoj mreži ili ljuljanje u stolici za ljuljanje, može izazvati san.

Ali ako neko dođe i iznenada zaljulja velikom brzinom, stolicu za ljuljanje osobe koja drema, ta osoba će biti primorana da se probudi. Isto je i sa sporim zvučnim signalom koji zamenjuje brzi zvučni signal. Na primer, budilnici koriste brze zvučne signale.

LIDA je prvobitno dizajnirana kao mašina za smirivanje bez sedativa. Bio je predstavljen u izdanju CNN-a “Specijalni izveštaj” iz 1985. godine. Fotografija prikazuje, uređaja LIDA, iz Associated Press-a, sa jednim od naučnika koji su je proučavali, Dr. Ross Adey.

Originalna LIDA mašina koristi ne samo pulsirajući radio signal, već i svetlosne signale, zvuk, pa čak i toplotno zračenje. Dizajniran je da se koristi u blizini pacijenta. Jedan od najraniji izveštaja o upotrebi LIDA uređaja, je poznati izveštaj korejskog ratnog zarobljenika koji je video jedan takav uređaj u ratnom logoru tokom zarobljeništva. To je pre pola veka i više u smislu tehnologije radio uznemiravanja, koja je prilično jednostavna i dostupna već pola veka.

(Napomena: Dr. Ross Adey i Dr. Eldon Byrd su bili naučnici koji su proučavali LIDA mašinu u potrazi za potencijalnim oružjem. Nema dokaza da su ikada bili povezani sa neetičkim aktivnostima.)

Žrtve organizovanog uznemiravanja ponekad prijavljuju prekomerni umor na poslu, ali i ogromne probleme sa spavanjem, opisujući osećaj kao „ubrizgavanje kofeina“.

4. EPIC (Electromagnetic Personnel Interdiction Control)

Postoje i neke tehnologije koje koje još nisu viđene, a koje su zanimljive u smislu potencijala za uznemiravanje.. Jedan, kodnog naziva EPIC, objavljen je na Fok News-u kao u razvoju od strane, Teksaške firme Invocon iz Hjustonsa, američki patent US7841989B2, uz finansijsku podršku američkog Marinskog korpusa.

EPIC, kako se tvrdi, ima potencijal da poremeti unutrašnje uvo (vestibularni sistem) elektromagnetnim signalom.

Gore navedene tvrdnje postižu se uređajem i metodom nerazornog elektro-šok oružja elektromagnetne kontrole osoblja (electromagnetic personnel interdiction control, EPIC), koji emituje RF energiju (Lorencovu silu) za pobuđivanje i prekid normalnog procesa sluha, ravnoteže i drugih ljudskih čula, što rezultira potpunom dezorijentacijom i zbunjenošću.

To se postiže:

(1) prekidom procesa mehaničkog prenosa, pri čemu se zvuk, položaj (u odnosu na gravitaciju) i drugi senzorni podaci pretvaraju u poruke koje obrađuje mozak.; i

(2) prekid rada hemijskog mehanizma koji održava pravilno funkcionisanje nervnih ćelija odgovornih za mehanizme mehaničke transdukcije.

Prekid jednog ili oba ova procesa dovodi do potpune dezorijentacije i zbunjenosti, dovoljno da se privremeno i na daljinu liši mogućnosti osobe da se odupre hapšenju ili pokoravanju. Eliminisanje radiofrekventne excitacije ciljne strukture neoštećuje organe i okolna tkiva. Posledice teške morske bolesti drugog reda i psihološke posledice “bespomoćnosti” traju sve dok se hemija u telu ne vrati u normalu.

5. Srpski Elektro-magnetni top

U jednoj emisiji koju je na Sputnjiku vodio Miroslav Lazanski, njegov gost Prof. Dr. Momčilo Milinović, rekao je da je Srbija početkom 1990-tih imala u posedu jedan od ovakvih ili sličnih uređaja i koji su nazivali Elekto-magnetni top.

Zaključak

Na kraju, čitaocu ostaje da sam zaključi o kakvoj je napravi reč. U radu je pobrojano sve što je javno poznato, pa čak i brojevi patenata i izvori informacija. Možda je i kombinacija više tih uređaja odjednom, a postoji i mogućnost da je to neki novi izum iz te oblasti. Šta je istina ostaje nam da vidimo, otkrijemo i nadam se kaznimo!