Od samog formiranja Evropske ekonomske zajednice, osnovane potpisivanjem Rimskog ugovora 1957. godine, politika očuvanja bezbednosti i zdravlja na radu, imala je visoku poziciju u Evropskom zakonodavstvu. Inicijalno Ugovorom o formiranju Evropske ekonomske zajednice tj. Rimskim ugovorom, bio je predviđen i mehanizam za donošenje odluka koji je bio predstavljen u članu 100. ali je i bila jasno definisana socijalna politika članovima 117 i 118. Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (TEEC).

U poglavlju o Socijalnoj politici, Član 117. ugovora predviđa ujednačavanje standarda i uslova rada i života u svim državama članicama, dok član 118. nalaže Evropskoj komisiji da unapređuje saradnju između država članica u pitanjima koja se odnose na zapošljavanje, radno pravo i uslove rada, osnovno i napredno strukovno obrazovanje, socijalnu sigurnost, sprečavanje nesreća na radu i profesionalnih bolesti, higijenu na radu i pravo na udruživanje i kolektivno pregovaranje između poslodavaca i radnika.

Ovako utemeljena socijalna politika predstavljena članovima 100, 117 i 118, ostala je na snazi i u nepromenjenom obliku sve do formiranja Evropske unije 1992. godine, potpisivanjem ugovora u
Mastrihtu.

U procesu pregovora o stvaranju jedinstvenog tržišta potpisan je Jedinstveni evropski akt (SEA) u Luksemburgu i Hagu, 1987. godine. Tom prilikom poglavlje sadržano članovima o socijalnim
politikama dopunjeno je članom 118a. To ostvarenje prethodilo je postizanjem određenih kompromisa, a koji su nastali prvenstveno dopunom člana 100. Predlog Komisije za Program jedinstvenog evropskog tržišta iz 1985. godine podrazumevao je odobrenje velikog broja direktiva koje su imale za cilj otklanjanje mnogih identifikovanih prepreka. Da bi se olakšalo usvajanje ovih direktiva,
Jedinstveni evropski akt (SEA) je odstupio od zahteva jednoglasnosti utvrđenog u tadašnjem članu 100 (sada član 94 EZ) dodajući u Ugovor o EZ novi član 100A EZ (sada član 95 EZ) koji dozvoljava glasanje kvalifikovanom većinom.

Međutim, na insistiranje britanske vlade, brinući o tome da mogla biti u manjini, preglasanoj za nove inicijative socijalne politike u slučaju protivljenja, u novi član 100A EZ (sada član 95 EZ) umetnut je drugi stav koji glasi: „Stav 1 se ne primenjuje na fiskalne odredbe, na one koje se odnose na slobodno kretanje lica niti na one koje se odnose na prava i interese zaposlenih lica”. Ovo je imalo za cilj da isključi socijalnu dimenziju iz programa jedinstvenog evropskog tržišta.

Kao deo kompromisa, koji je doveo do isključenja glasanja kvalifikovanom većinom iz predloga „koji se odnose na prava i interese zaposlenih lica“, u Jedinstveni evropski akt unet je novi član
118A (sada član 137 EZ), koji je omogućio glasanje kvalifikovanom većinom za predloge „podsticanja poboljšanja, posebno u radnom okruženju, u pogledu bezbednosti i zdravlja radnika“.

Potpisivanjem ugovora u Mastrihtu 1992. godine, član 118a je izmenjen odnosno dopunjen u stavu 2. Tom izmenom Savet i dalje usvaja direktive kvalifikovanom većinom, ali uz poštovanje
procedure predstavljene u članu 189c. 

Konačni oblik članovi u oblasti socijalnih politika dobijaju potpisivanjem ugovora u Nici. Cilj Ugovora iz Nice bio je da reformiše institucionalnu strukturu Evropske unije kako bi izdržala izazove novog proširenja. Ugovorom iz Nice, zakonodavna i nadzorna ovlašćenja Parlamenta su povećana, a glasanje kvalifikovanom većinom prošireno je na više oblasti u okviru Saveta. Članovi 117, 118 i 118a su prenumerisani, preuređeni i nadograđeni i predstavljeni članovima 136 i 137. Amandmanima iz Nice, u Originalno Rimski ugovor o formiranju Evropke ekonomske zajednice, tada preimenovane u Evropsku zajednicu, prenumerisan je Član 117. koji je prešao u Član 136, dok su Član 118. i Član 118a prešli u Član 137. i sam tekst tih članova je preuređen.

Stupanjem na snagu Lisabonskog Ugovora odn. Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije (TFEU) potpisanog 2007. godine, a koji je stupio na snagu 2009. Raniji članovi 136. i 137. pridodati su
u ugovor pod Članovima 151(raniji član 136 UEZ) i 153(raniji član 137 UEZ).

 

 

Članovi Ugovora

GLAVA
I./Zajednička Pravila/Poglavlje 3./Usklađivanje Zakonodavstava

Član 100.

Savet, jednoglasno na predlog Komisije, donosi direktive za usklađivanje onih odredaba utvrđenih zakonom i drugim propisima država članica koje neposredno utiču na uspostavljanje i funkcioniranje zajedničkog tržišta.

Savet se, u slučaju direktiva čija bi implementacija u jednoj ili više država članica uključivala izmene zakonodavstva, savetuje sa parlamentom i Ekonomskim i socijalnim komitetom.

 

GLAVA
III./Socijalna Politika/Poglavlje 1./Socijalne Odredbe

Član 117.

Države članice su saglasne da je potrebno promovisati bolje uslove rada i bolji životni standard radnika kako bi se omogućilo njihovo ujednačavanje u postupku poboljšanja.

Države članice veruju da će do takvog razvoja doći ne samo zbog funkcioniranja zajedničkog tržišta, koje će pogodovati usklađivanju socijalnih sistema, nego i zbog postupaka predviđenih
ovim Ugovorom kao i zbog ujednačavanja odredaba utvrđenih zakonom i drugim propisima.

 

Član 118.

Ne dovodeći u pitanje ostale odredbe ovog Ugovora i skladno njegovim opštim ciljevima, zadatak Komisije je promocija bliske saradnje među državama članicama u socijalnom području, a posebno u pitanjima koja se odnose na:

·     zapošljavanje

·    radno pravo i uslove rada

·    osnovno i napredno strukovno obrazovanje

·   socijalnu sigurnost

·   sprečavanje nesreća na radu i profesionalnih bolesti

·   higijenu na radu

·  pravo na udruživanje i kolektivno pregovaranje između poslodavaca i radnika.

U tu svrhu Komisija blisko sarađuje sa državama članicama izradom studija, davanjem mišljenja i provođenjem savetovanja kako o problemima koji se javljaju na nacionalnom nivou, tako i o
onima koji su od interesa za međunarodne organizacije.

Pre davanja mišljenja predviđenih ovim članom Komisija se savetuje s Ekonomskim i socijalnim odborom.

 

Član 118a

1. Države članice će posvetiti posebnu pažnju podsticanju pobolјšanja u pogledu bezbednosti i zdravlјa radnika, posebno u radnom okruženju, i kao svoj cilј određuju usklađivanje uslova u ovoj oblasti, zadržavajući pri tom već ostvarena pobolјšanja.

2. Kako bi pomogao u ostvarenju cilјa utvrđenog u prvom stavu ovog člana Savet će, sa kvalifikovanom većinom na predlog Komisije, u saradnji sa Evropskim parlamentom i nakon konsultacija sa Ekonomskim i Socijalnim komitetom, usvojiti putem direktiva minimalne zahteve koji će se postepeno uvoditi, uzimajući u obzir uslove i tehničke propise na snazi u svakoj od država članica.

3. U takvim direktivama mora da bude izbegnuto uvođenje administrativnih, finansijskih i pravnih ograničenja na način koji bi ometao osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća.

4. Odredbe usvojene na osnovu ovog člana ne sprečavaju ni jednu državu članicu da zadrži ili uvede strože mere zaštite uslova rada koji su u skladu sa ovim ugovorom.

 

Član 118a

‘2. Kako bi pomogao u ostvarenju cilјa utvrđenog u prvom stavu ovog člana Savet će, postupajući u skladu sa procedurom definisanom u članu 189c (amandman, Ugovor o TEC, Mastricht 1992)
i nakon konsultacija sa Ekonomskim i Socijalnim komitetom, usvojiti putem direktiva minimalne zahteve koji će se postepeno uvoditi, uzimajući u obzir uslove i tehničke propise na snazi u svakoj od država članica.

Član 136.

Zajednica i države članice, imajući u vidu osnovna socijalna prava kakva su predviđena Evropskom socijalnom povelјom, potpisanom u Torinu 18. oktobra 1961. godine i Povelјom Zajednice o
osnovnim pravima radnika iz 1989. godine, imaju za cilј podsticanje zaposlenosti, pobolјšanje uslova života i rada, uz njihovo usklađivanje u toku pobolјšanja, odgovarajuću socijalnu zaštitu, dijalog između socijalnih partnera, poslodavaca i radnika, razvoj lјudskih resursa, sa cilјem postizanja visoke i trajne stope zaposlenosti i borbe protiv socijalne marginalizacije.

U tom cilјu, Zajednica će primeniti mere kojima se vodi računa o različitostima nacionalne prakse, posebno u oblastima konvencija i radnih ugovora, kao i o potrebi održanja konkurentnosti
privrede Zajednice.

One veruju da će do takvog razvoja doći ne samo zbog delovanja zajedničkog tržišta, koje će doprineti usklađivanju socijalnih sistema, već i na osnovu mera predviđenih u ovom Ugovoru, kao i na
osnovu usklađivanja zakonskih, podzakonskih i administrativnih propisa.

Član 137.

1. U cilјu sprovođenja cilјeva iz člana 136. Zajednica će podržati i uskladiti aktivnosti država članica u sledećim oblastima:

a) posebno pobolјšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlјa i bezbednosti radnika;

b) radni uslovi;

c) socijalna sigurnost i socijalna zaštita radnika;

d) zaštita radnika u slučajevima prestanka ugovora o radu;

e) obaveštavanje i savetovanje sa radnicima;

f) predstavlјanje i zajednička zaštita interesa radnika i poslodavaca, uklјučujući i saodlučivanje, u skladu sa tačkom 5;

g) uslovi zapošlјavanja državlјana trećih zemalјa koji zakonito borave na teritoriji Zajednice;

h) integracija lica koja nisu na tržištu rada, bez uticaja na član 150;

i)  ravnopravnost između muškaraca i žena na tržištu rada i tretmana na poslu;

j) borba protiv socijalnog zapostavlјanja;

k) osavremenjivanje sistema socijalne zaštite bez uticaja na tačku (c).

2. U tom smislu, Savet:

· može usvojiti mere sa cilјem da se ohrabruje saradnja između država članica kroz inicijative unapređenja znanja, razvoja razmene podataka i dobre prakse, predstavlјanje inovacija i ocenjivanje iskustva, isklјučujući bilo kakvo usklađivanje zakona i uredaba država članica;

·   može usvojiti u obliku direktiva (uputstva), u oblastima koje se navode u tačkama 1(a) do (j), minimum zahteva za postepeno sprovođenje uslova i tehničkih propisa potrebnih u svakoj od država članica. Na takve direktive se neće primenjivati administrativne, finansijske i zakonske zabrane na način koji bi mogao zaustaviti stvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća.

Savet će postupati u skladu sa postupkom navedenim u članu 251 posle konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta i Regionalnog komiteta, osim u oblastima navedenim u tačkama 1(c),
(d), (e) i (f) ovog člana, gde će Savet postupati jednoglasno na predlog Komisije, nakon konsultovanja Evropskog parlamenta i pomenutih Komiteta. Savet koji postupa jednoglasno na predlog Komisije, posle konsultovanja Evropskog parlamenta, može odličiti da primeni postupak naveden u članu 251. koji se primenjuje na tačku 1 (d), (f) i (g).

3. Država članica može povezati dužnost upravlјanja i rada, na zajednički zahtev svih država članica, sa sprovođenjem direktiva usvojenih u skladu sa tačkom 2.

U tom slučaju, osiguraće se da socijalni partneri usvoje zajednički sporazum do roka kada direktive najkasnije treba da budu primenjene u nacionalnom zakonodavstvu, u skladu sa članom 249. U
tom slučaju država članica je obavezna da preduzme sve neophodne mere koje će joj omogućiti da bude u stanju da garantuje izvršenje rezultata određenih direktivama.

4. Odredbe usvojene u skladu sa ovim članom:

·    neće imati uticaja na pravo država članica da određuju osnovna načela njihovih sistema socijalne sigurnosti i stoga se ne smeju posebno odraziti na finansijski bilans;

·   neće sprečiti bilo koju državu članicu od zadržavanja ili uvođenja oštrijih zaštitnih mera u skladu sa ovim Ugovorom.

5. Odredbe ovog člana se ne primenjuju na plate, pravo udruživanja, pravo na obustavu rada (štrajk) ili na pravo zatvaranje firme.